“— Znaš kako je pokojna baba govorila? Kaže, kad ti dođe da laneš, a ti zamisli da držiš vodu u ustima i da ne smeš da je ispustiš. I tako sve dok to ne prođe. Neću da te sekiram. Neću da ti prepukne srce. Ali bih voleo da znam… šta posle bude s tom vodom, mama? Kuda ona ode? Kuda ta voda ode, majko? To je otrovna voda, besna. Ona razdire utrobu ako se proguta. A ako je ispljunem, razori nešto drugo. Nekog drugog. Šta da radim s tom vodom, majko?”

— Marko Šelić, Malterego: Rubikova stolica (via marchelovicitati)