I grlimo se,onako na kiši..

Ona je u mojim rukama..

Moje ruke oko njenog struka i grlim je..

Smeje se..

Meni,nama,našoj internoj šali..

Smeje se..

I kiša je,a ona stoji tu sa mnom..

Znate,ona i nije neki ljubitelj kiše..

Čak kad bi birala nikad ne bi ni postojala kiša..

Ali je tu,zbog mene..

Stoji na kiši i grli me..

Pitam se,da li iko shvata značaj svega ovoga..

Objasniću vam..

Ona je nedodirljiva,ali dodiruje mene..

Ona je hladna,ali je najnežnija prema meni..

Ona i nije velika maza,ali mene mazi,grli,teši i uspavljuje..

Ona ne voli da se smeje,ali se sa mnom smeje onako najjače,da zaboli stomak..

Ona ne voli kišu,ali zbog mene je spremna da pokisne i da me grli..

Eto,značenje kiše,njenog zagrljaja i njene bezgranične ljubavi..

A ja..

Ja letim..

Jer je tu..

I voli me..